О студијском програму

Студијски програм основних струковних студија за стицање звања СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА је програм првог степена образовања, траје 3 године (6 семестара) и подразумева укупно 4060 часова наставе и 180 ЕСП бодова.

Структура студијског програма обухвата теоријску и практичну наставу у виду предавања, вежби, семинара, видео презентација, демонстрација у наставним базама факултета (институти, лабораторије, клинике, заводи). Савремени наставни план и програм, високо професионални и реномирани наставни кадар са великим клиничким и педагошким искуством, гарантују оптималну едукацију профила струковне медицинске сестре.

Укупан број часова на студијском програмуизноси 4060 часова, и то 2250 часова активне наставе (900 часова теоријске и 1350 часова практичне наставе), 665 часова других облика наставе, 1025 часова стручне праксе и 120 часова предвиђених за израду завршног рада. Ангажовање студента на сваком предмету студијског програма исказано је бројем ЕСПБ бодова. Обим наставе на студијском програму је изражен ЕСПБ бодовима и износи укупно 180 бодова.

Курикулум студијског програма сaдржи листу и структуру обaвезних и изборних предметa и модулa, као и и њихов опис.

• У првом семестру реализује се теоријска и практична настава 6 обавезних (Анатомија и хистологија, Медицина и друштво, Медицинска информатика и менаџмент, Епидемиологија, Социјална медицина и хигијена и Фармакологија са токсикологијом,) и 1 изборног предмета (Енглески језик или Медицинско законодавство).
• У другом семестру курикулумом је предвиђена теоријска и практична настава из 4 обавезна предмета (Медицинска физиологија и биохемија, Микробиологија и имунологија, Патофизиологија и патологија и Здравствена нега).
• У трећем семестру реализује се теоријска и практична настава 5 обавезних предмета (Прва помоћ, Основи неурологије са негом, Основи педијатрије са негом, Основи физикалне медицине и рехабилитације, Основи интерне медицине са негом).
• У четвртом семестру курикулумом је предвиђена теоријска и практична настава из 6 обавезних (Дијететика, Основи радиологије и онкологије, Геријатрија са негом, Основи хирургије са негом, Основи инфективних болести са негом и Организација здравствене заштите) и 1 изборног предмета (Вештина комуникације или Медицина рада).
• У петом семестру реализује се теоријска и практична настава 3 обавезна предмета (Општа анестезиологија и реаниматологија, Основи психијатрије са медицинском психологијом и Основи гинекологије и акушерства са негом) и једног од предмета изборног модула (Изборни модул 1 - Дерматовенерологија, Палијативна нега и терапија, Неонатологија, Породична медицина и Интерпрофесионално образовање и Изборни модул 2 - Ургентна медицина, Офталмологија, Оториноларингологија и Клиника акутног тровања).
• У шестом семестру студент има могућност да изабере изборни предмет са листе стручно -апликативних предмета у оквиру којег се из понуђене области усавршава путем теоријске и практичне наставе. Кроз процес здравствене неге током предиспитне праксе усваја прописане практичне вештине. На крају одслушане наставе и положених свих програмом предвиђених испита студент приступа завршном испиту, односно изради и одбрани завршног стручног рада.

Завршни испит се састоји из писаног рада и његове одбране. Обрадом теме у изабраном стручном предмету студент показује познавање теоријске основе и практичних аспеката проблематике. Тема завршног стручног рада се односи на процес здравствене неге у оквиру изабраног стручно-апликативног предмета. Изборни предмет на завршном испиту и изборни модул одређују ужи стручни профил студента и приказују се у Додатку дипломи.

У току студијског програма предвиђена је летња стручна пракса која је се обавља након прве и друге одслушане године. Летња стручна пракса се обавља из следећих предмета за прву годину: Здравствена нега и дијететика - само за област Здравствене неге. За другу годину из једног од следећих предмета: Основи педијатрије са негом, Основи неурологије са негом, Основи интерне медицине са негом, Основи хирургије са негом, Основи инфективних болести са негом. За трећу годину, стручна пракса се обавља у шестом семестру (а пре одбране завршног рада) из једног од изборних предмета изборног блока.

У току обављања стручне праксе студент се укључује у радни процес задњих 10 недеља у семестру током сменског рада, тако да праксу обавља у првој, другој или трећој смени. Једанпут недељно ангажовање у трећој смени износи 5 сати (од 19 h до 24 h). Укупан број часова стручне праксе 1025.

Остали часови на већини предмета у курикулуму подразумевају ангажовање студената, независно од часова активне наставе, у форми самосталног рада после демонстрирања одређених методских јединица. На тај начин студент стиче потребну вештину кроз самосталне облике наставе. Ова активност студената је координисана од стране доктора специјалиста у одређеној области који су запошљени у наставним базама Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

С обзиром да нови приступи здрављу и здравственој политици, као приоритет стављају превентивно медицинско деловање, студијски програм омогућава и  стицање знања из Здравствено гваспитања,  Организације здравствене заштите и Здравствених система у пракси, као и едукацију из области комуникација са корисницима здравствене заштите.

Основни циљ овог студијског програма је образовање студената у области здравствене неге, оспособљавање за бригу, негу и адекватну помоћ пацијенту у превазилажењу болести,помоћ пацијенту да самостално брине о себи, препознавање основних симптома и знакова болести, а затим и за праћење безбедности, ефикасности и економичности здравствене неге,безбедно руковање опремом, лековима и медицинским средствима,контролу квалитета здравствене неге,едукацију трећих лица по питању здравствене неге, промоције здравља и превенције. Поред стицања предвиђених знања и вештина, студент кроз савладавање програмаразвијасвест и потребу за сталним, континуираним учењем и усавршавањем.

На време схваћене промене у глобалном друштву,као и у области здравства, захтевају нови професионални кадар који поседује знања и вештине за примену нове технологије у процесу неге болесника,као и у дијагностичким и терапијским процедурама које траже комплетнија и разноврснија стручна знања здравствених радника.

Образовање овог профила је проистекло из усклађивања реалних потреба друштва и система здравствене заштите у складу са усвојеном стратегијом развоја људских ресурса као и из усклађивања система високог образовања са системом који се примењује у земљама у окружењу и широм Европе. На тај начин би студентима у Србији био омогућен трансфер бодова током студирања између различитих, али комплементарних студијских програма, а стручњацима могућност запошљавањана европском образовном простору.

Студијски програм основних струковних студија струковна медицинска сестра/техничар базиран је на Закону о високом образовању Републике Србије, принципима европског високог образовања који су садржани у Болоњској декларацији, ставовима и препорукама интернационалних стручних и академских удружења из ове области и, пре свега, потребама друштва за високообразованим кадровима који могу да прате брз развој струке, науке и праксе.

Осим доброг познавања вештина у пружању здравствене неге, овај студијски програмоспособљава кадар за организацију руковођења сестринске службе, како у примарној здравственој заштити тако у секундарној и терцијарној, почев од рада у амбулантама, до високо стручног рада у јединицама интензивне неге.

Сврха овог студијског програма је образовање кадра (струковна медицинска сестра) који ће на крају свог трогодишњег школовања у потпуности владати струковним вештинама тј. оптималним и ефикасним процедурама, методама и техникама неге болесника. Програм је такође конципиран да увођењем система контроле квалитета у образовању омогућиквалитету складу са међународним стандардима.На основу обезбеђивања стандардизованог вредновања знања ивештина постиже се подизање нивоа стручних компетенција. Такође, кроз имплементацију дефинисаних стандарда у процес вредновања знања, вештина и стручне компетентности студената, који су упоредиви са стандардима Европске уније, овај студијски програм ће обезбедити дипломираним студентима равноправност са колегама на европском простору.